Poreklo japanskih borilačkih veština
Sistem borilačkih veština Takeouchi-Riu osnovan 1532. godine smatra se početkom japanskih oblika džudžicua. Džudo je nastao iz džudžicua, veštine napada ili odbrane samo svojim telom.
Kodokan džudo
1882. godine, dr Jigoro Kano (otac džudoa) napravio je sveobuhvatnu studiju o drevnim oblicima samoodbrane i integrisao najbolje od ovih oblika u sport koji je poznat kao džudo kodokan.
Pojam Kodokan raščlanjuje se na ko (predavanje, studija, metoda), do (način ili put) i kan (sala ili mesto).
Slično tome, sam termin džudo može se podeliti na džu – ju (nežan) i do (put) ili „nežni način“.
Profesor Kano je usvojio po njemu najbolje delove svih škola džudžicua, rešio se nesigurnih delova, a džudo kodokan je za nekoliko godina prepoznat kao odličan.
Sa novom veštinom njegovi učenici uspešno pobeđuju džudžicu sportiste na policijskom Bujitsu takmičenju.
Kategorizacija Kodokan džudoa završena je oko 1887. godine. Džudoa dobija tri široka cilja: fizičko vaspitanje, takmičenje i mentalni trening.
