Od svog nastanka pa sve do danas džudo se neprestano razvijao, posebno u takmičarskom delu.
Pravila koja su danas na snazi u takmičarskom džudo-u razlikuju se od pravila nastalih osnivanjem džudo-a.
Nekada je borba trajala neverovatnih 15 minuta, a da bi se protivnik pobedio bilo je potrebno tri puta više poena nego danas.
Ova modifikacija izvornog oblika nastala je sa željom da se poveća dinamičnost i atraktivnost. 1964. godine postaje olimpijski sport, a danas džudo broji više miliona pristalica širom sveta.
Osnove džudo-a
Kao i u ostalim sportovima, i u džudo-u postoje striktna pravila koja obezbeđuju primenu osnovnih principa, ali i bezbednost vežbača.
Trenira se na posebno dizajniranoj strunjači koju zovemo tatami, a vežbači nose specijalnu vrstu kimona koji se zove judogi (džudogi).
Napredak vežbača, odnosno sticanje određenog nivoa znanja nagrađuje se pojasevima u različitim bojama, koje ustvari predstvaljaju vizuelni dokaz znanja.
Sa primenom različitih boja pojaseva počelo se tek kada je džudo počeo da se praktikuje i van granica Japana. Tako razlikujemo učeničke (kyu) i majstorske (dan) pojaseve.
Učenici napreduju kroz sistem od šest pojaseva, dok se majstorski pojasevi rangiraju u 10 nivoa u tri boje.