Psihologija sporta

1. SPORTSKI LEKARSKI PREGLEDI

Shodno Zakonu o sportu (Službeni glasnik RS, br. 10/16) i Pravilniku o sprovođenju zdravstvenih pregleda sportista i sportskih stručnjaka (Službeni glasnik RS, br. 88/20), svi sportisti i sportski stručnjaci su dužni da se jednom u šest meseci pregledaju od strane specijaliste medicine sporta.

Sportisti mlađi od 12 godina, treneri i sudije se podvrgavaju Opštem sportsko medicinskom pregledu, koji obuhvata:

merenje mase i visine sa izračunavanjem indeksa telesne mase i procenom uhranjenosti i visine,
pregled kičme i držanja,
pregled nogu i stopala,
kompletan klinički pregled po sistemima organa (kardiovaskularni, respiratorni, digestivni, krvni, limfni, endokrini, nervni sistem…) i
EKG u mirovanju.

Sportisti stariji od 12 godina podvrgavaju se Proširenom sportsko medicinskom pregledu koji obuhvata sve navedeno u Opštem sportskomedicinskom pregledu i još:

analizu telesnog sastava i
test fizičkim opterećenjem na bicikl-ergometru, u kome se EKG registruje pre, tokom i nakon napora.

Sportisti ( odnosi se na muški i ženski pol ).

2. PSIHOLOGIJA U SPORTU

U domaćoj stručnoj literaturi se kao najobuhvatnija definicija sporta navodi definicija profesora Ljubiše Lazarevića: “Psihologija sporta je nauka koja proučava psihološke aspekte svih oblika i sadržaja fizičke kulture i ponašanja svih učesnika u njima sa ciljem da opiše, objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja kako bi bila usmjerena u pravcu postizanja lične i sportske kompetentnosti.”

Psihološka priprema je sastavni deo celokupne sportske pripreme sportista. Kao što sportisti uče tehniku, taktiku, rade na kondicionoj pripremi itd., tako je potrebno da sistematski i kontinuirano praktikuju i psihičku pripremu. Psihološkom faktoru se neretko olako pristupa, jer se smatra da će proces selekcije vremenom odvojiti mentalno ’’jake’’ od ostalih i da je to dovoljno za sportski uspeh. Međutim, u savremenom sportu ništa nije prepušteno slučajnosti, pa ni psihološki faktor. Kada su sportisti približno sličnog kvaliteta i istog ranga takmičenja, obično presudi bolja psihološka pripremljenost. Psihološko funkcionisanje sportista nije stvar slučajnosti ili loše sreće koja se “okrivljuje kada se dogodi neuspeh”, već faktor koji je podložan sistematskom treniranju i konstantnom usavršavanju i može se staviti pod kontrolu samog sportiste.

Pedagoški ciljevi svih trenera i roditelja bi trebali biti: Deca moraju trenirati svoje konkretne sposobnosti i kroz to sticati doživljaj da postaju bolji u toj igri; Deca moraju da dožive druženje i zajednički život – moraju da dožive da imaju svoje mesto u društvu i da ima mesta za sve bez obzira na kvalifikacije, pol ili boju kože i da se korektno ponašaju prema drugim igračima i ljudima uopšte; Deca moraju imati doživljaje uspeha (psihički doživljaj), koji utiče na jačanje njihovog samopouzdanja, kao i njihovu radost da igraju npr. fudbal sa svojim prijateljima (lični razvoj).

Svaki pojedinac ovog društva (roditelj, sportista, trener, navijač), bi šta god da radi trebao to raditi predano i misliti na kraj – posljedice svog rada, ali ne po njega samoga, nego posledice po njegovu decu, po njegovu zajednicu, čiji su temelj samo ljudi.

Nikada ne treba zaboraviti da su osnovni elementi sporta: Veštine i sposobnosti -(sposobnost saradnje, veština komuniciranja, poštovanje dogovorenih pravila, konstruktivno prevezilaženje konflikta razumevanje, odnos prema drugima, kvalitet vođe, poštovanje prema drugima, sposobnost pobede, sposobnost poraza planiranje takmičenja), Vrednosti (fer-plej, deliti osećaj sopstvene vrednosti, poverenje, pouzdanost, osećaj samopoštovanja, tolerancija, neuništivost, timski rad disciplina, poverenje).

3. RODITELJI U SPORTU

Sportska aktivnost ima pozitivan uticaj kako na zdravlje, tako i na kompletan biopsihosocijalni razvoj deteta, preporuka svim roditeljima je da usmere dete na neku sportsku aktivnost. Kako uloga roditelja sama po sebi nosi puno obaveza, budite spremni da od trenutka kada Vaše dete uđe u svet sporta, pored svih uobičajenih uloga koje imate, poprimite i par novih kao što su: vozač, sponzor, podrška, psiholog i slično. U najvećem broju slučajeva roditelji su spremni da urade i daju sve za svoju decu, ali kako u toj svojoj dobronamernoj želji ne bi pogrešili i nekim svojim stavovima i delima otežali detetov sportski razvoj, neophodno je da se prvo edukuju u vezi sa fenomenom kao što je sport.

Veoma je važno da svaki roditelj pre svega bude dobar pedagog, nastavnik, vaspitač i trener svog deteta. Mnogi roditelji kroz dete proživljavaju svoje želje iz detinjstva te na taj način vrše pritisak na dete da pobediti po svaku cenu, neki izgube realnu procenu situacije i sportske perspektive, dok neki žele da zauzmu mesto trenera.

KOMUNIKACIJA SA DETETOM

Važno je shvatiti da nisu bitne Vaše želje, već želje Vašeg deteta. Zadatak roditelja je da ukažu deci na značaj sporta i usmere ih na isti, a deci ostaviti slobodu da se oprobaju u svim sportskim granama koje ih privlače. U što se više sportova oprobaju, to su veće šanse da pronađu sport koji ih najviše inspiriše i ispunjava.

Posle četiri meseca treniranja džudoa sin vam se nezadovoljan vraća kući posle treninga, baca torbu na pod, leže u krevet i ljutito Vam saopštava da ne želi više da trenira. Na Vaše pitanje da Vam obrazloži on odgovara „ne volim džudo“, i završava razgovor. Šta činiti?
Komunikacija je ključ uspeha. Koliko god Vi smatrali da su oni mali, deca imaju svoje stavove i uverenja koje ne treba zanemarivati. Neophodno je razgovorom doći do uzroka nastanka problema i potom razgovorom probati da se dođe do rešenja. Deca su često u afektu, ponesena nezadovoljstvom zbog određene situacije koja se desila na treningu, u stanju da donesu tako drastične odluke kao što je da ne žele više da se bave sportom. Popričajte sa njima, probajte da im pomognete i nađete zajedno rešenje kako problem prevazići. Ako se ispostavi da je stvarno problem nerešiv, savetujte ga da promeni sportsku granu, ali da nastavi da se bavi sportom.

OČEKIVANJA I VREDNOSTI

Jedan od potencijalnih problema koji mogu da uzrokuju detetovo nezadovoljstvo u treningu jeste pogrešno vrednovanje i nerealna očekivanja. Često deca od sebe očekuju nerealne rezultate, a nisu ni svesni da na konačan ishod tih očekivanja ne utiču samo oni već niz mnogih drugih faktora kao što su: protivnik, sudije, trener i sl. Učite decu da ne vrednuju uspeh kroz pobedu i poraz na takmičenju, već kroz napredak koji se postiže vrednim treniranjem. Objasnite im da je takmičenje mesto na kome imaju priliku da pokažu na čemu su do sada radili i još više napreduju, bez imperativa pobede. S druge strane, dobro zalaganje na treningu je recept za napredak. Pohvalite ih i naglasite da postavljaju sebi realna očekivanja.

KOMUNIKACIJA PRE TAKMIČENJA

Pre početka takmičenja sportista prolazi kroz različite jake emotivne faze. Vrlo često mladi sportisti nisu u stanju da se nose sa nervozom, što dalje može da utiče na lošiji rezultat na takmičenju. Probajte da ih opustite, rasteretite i naglasite da ste nevezano od rezultata ponosni na njih. Podsetite ih kako su vredno trenirali i pripremali se, time ćete podići nivo njihovog samopouzdanja.

KOMUNIKACIJA TOKOM TAKMIČENJA

Uloga roditelja u toku takmičenja treba da bude isključivo u vidu podrške i gledaoca. Svako dobacivanje, savetovanje i (negativna) gestikulacija mogu samo imati negativan uticaj na mladog sportistu. Dozvolite deci da budu samostalna, da sportske prepreke savladavaju sami, uz pomoć trenera. Vaše je da budete njihova podrška, i budite sigurni da je Vaše prisustvo značajnije od bilo kakvog „stručnog“ komentara.

KOMUNIKACIJA PO ZAVRŠETKU TAKMIČENJA

Po završetku takmičenja nekada je najbolje dozvoliti da se smire strasti. Posebno ako se završilo porazom, treba pustiti mladog sprortistu na miru, da sam analizira završeno takmičenje i tek potom razgovarati sa njim i biti mu podrška. Ne treba ulaziti u previše detaljne analize, Vaš zadatak je da mu budete podrška i naglasite stvari koje je radio dobro i samo ukoliko pitaju za savet, sugerišete šta mislite da bi mogli da urade bolje, bez prevelike analize.

4. ODNOS SA TRENEROM

Bilo da Vaše dete trenira sport kojim ste se Vi bavili, koji partite ili niste upućeni o njemu, trener je taj koji mora imati potpuni autoritet kod Vašeg deteta kada je sport u pitanju. Onog trenutka kada se odlučite kom treneru verujete i želite da prepustite dete, dopustite mu da radi svoj posao i nemojte da mu se mešate u isti. Ma koliko Vi znali ili mislili da znate, svako Vaše mešanje u trenerove odluke i komentare ruši trenerov autoritet u očima Vašeg deteta, što može imati samo negativan uticaj po sve članove takozvanog trougla sportista-trener-roditelj. Ukoliko se na prvi pogled ne slažete sa nekom trenerovom odlukom, setite se da ste i Vi i on na istoj strani, odnosno da je vaš zajednički cilj da pomogne Vašem detetu u biopsihosocijalnom i sportskom razvoju, tako da probajte da shvatite zašto je tu odluku doneo. Ako se i dalje ne slažete sa njegovim stavovima, razgovarajte sa njim. Probajte da to izvedete nasamo, bez prisustva dece. Ponovo naglašavam, vodite računa šta govorite o treneru pred Vašom decom, jer svako omalovažavanje njega i njegovog rada može da se reflektuje na decu, čime trener gubi autoritet, a time i dete odnos sa trenerom.

ZAKLJUČAK

Čest je slučaj da roditelji pokušavaju da kroz sportske karijere svoje dece ostvare rezultate koje sami nisu uspeli, čime svesno ili nesvesno na decu vrše pritisak u pravcu postizanja što većih takmičarskih rezultata. Visoka očekivanja, nerealni ciljevi i nemogućnost ostvarivanja istih mogu na mlade sportiste da loše utiču, da se osećaju manje sposobnim i da izgube želju za bavljenjem sportom. Vaš zadatak kao roditelja jeste da deci ukažete na značaj sporta i dozvolite im da ga sami isprobaju, dožive i zavole. Budite im podrška i pratnja, a za uzvrat ćete dobiti osmehe na njihovim licima kada budu odlazili na treninge i vraćali se sa njih.